Топловодни систем Обреновца је по великом броју показатеља, не само специфичан, већ је и у неколико највећих система у Србији. Систем даљинског грејања (СДГ) Обреновца чини преко 350 километара мреже (примарне и секундарне), преко 800.000 квадратних метара простора, односно преко 12.000 потрошача. Изграђени капацитети су снаге око 180 МW, а прикључено је око 130 МW. Посебна специфичност, коју нема ни један други град, чини велико учешће објеката индивидуалног становања (породичних кућа) у укупном конзуму (око 32% потрошача). Трајно опредељење ЈКП "Топловод" Обреновац и Градске општине Обреновац јесте да не одваја колективне облике становања од индивидуалних и да се у складу са могућностима инвестира у ширење мреже у оба правца. То наравно, има и своју економску цену јер је топлификација разуђеног подручја индивидуалног становања већи фанансијски и инвестициони замах, а степен повраћаја инвестиције је далеко дужи.

Поред самих бројчаних показатеља СДГ Обреновца, односно ЈКП "Топловод" Обреновац се издваја и по свом односу према коришћењу и дистрибуцији топлотне енергије, свом односу према новим техничким решењима и примени нових технологија како у дистрибуцији, тако и у контроли и управљању системом. Оваквим односом и ангажовањем свих запослених, ЈКП "Топловод" је у самом врху у Србији.

Град Обреновац је један од ретких градова у Србији чији је систем даљинског грејања заснован на производњи топлотне енергије у оближњој термоелектрани. Систем даљинског грејања покрива целокупну градску структуру и већину приградских насеља. Топлотном енергијом се снабдевају сви станови у зградама колективног становања, индивидуални станбени објекти као и пословни простор.

Пројектовани параметри рада система даљинског грејања:
  Пројектована спољна температура система је -15ºC;
  Радни флуид је деми вода у температурном режиму 115/75ºC у примарном кругу и 90/70ºC у секундарном кругу;
  Полазни притисак у мрежи примара 16 бара;
  Повратни притисак у мрежи примара 1.5 бара;
  Пројектовани капацитет топлотног извора 197,6 МW ( 4485 m3/h )
  Пројектовани дневни губитак воде у систему (0.5% од укупне масе воде у систему) – 45 m3;
  Систем примара ради са константним протоком по клизном дијаграму са квалитативном регулацијом температура по спољњој температури.
  Предаја топлоте између примарног и сeкундарног круга се врши посредством измењивача топлоте у топлотним подстаницама.
  Притисак у секундарној мрежи до 6 бара;
  Режим грејања је без прекида у раду.

ИЗВОР ТОПЛОТЕ

Извор топлоте је пумпно измењивачка станица у термоелектрани "Никола Тесла-А" која обезбеђује циркулацију вреле воде одређене температуре и притиска у магистралном топловоду (мрежи примара). Произвођач топлоте (термоелектрана "Никола Тесла-А") осигурава током целог грејног периода преко регулационих уређаја у пумпно измењивачкој станици: притиске вреле воде у границама дијаграма пијезометарског притиска и количину топлоте према клизном дијаграму температуре воде. Инсталисана снага топлотног извора је 197,6 МW.

ДИСТРИБУТИВНА МРЕЖА И ОБЈЕКТИ

Дистрибутивну мрежу и објекте чини:
  мрежа примара са коморама;
  топлотне подстанице – зонске и индивидуалне;
  прикључци: прикључне шахте и претоварне подстанице у објектима колективног становања;

Мрежа примара:

Систем примара обухвата мреже и објекте од извора топлоте па до прикључне шахте топлотне подстанице. У примарни круг се рачунају и елементи за регулацију и балансирање система примара у подстаници: регулатори протока, мерни и регулациони вентили, мерачи утрошка топлоте - калориметри. Наведени елементи представљају границу раздвајања између примара и топлотне подстанице. Мрежа примара је двоцевна, пројектованог температурног режима 115/75ºC, пројектованог полазног притиска 16 бара и повратног 1.5 бара. Мрежу чине две магистрале и огранци до подстаница. Од извора топлоте до коморе КО 2А , у дужини око 2.5 км., главна магистрала је заједничка и вучена је већим делом надземно (1.7 км.), челични цевовод ДН700 мм. разводна цев и 2xДН500 мм. повратне цеви. У комори КО2А врши се гранање на магистралу I (димензија Ø500 мм.) и магистралу II (димензија Ø550 мм.). Укупна дужина примара са бочним огранцима износи 50 км. у разводу и 53 км. у поврату. Мрежа је секционисана коморама (одзрачне, испусне, преградне и деобне). На мрежи примара је укупно изграђено 205 комора.
Заступљени су следећи начини полагања цевовода:
  надземно- минерална вуна у облози алуминијског лима;
  развод у бетонским каналима са изолацијом, минерална вуна обложена тер папиром;
  подземно са бетонским тампоном испод цеви заливено лебитом (плубит);
  подземно – предизолованим цевима;
  подземно – Casaflex цевима;

Магистрала I грађена је у другој фази топлификације у пероду од 1983. до 1985. године, а магистрала II грађена је у периоду од 1988 до 1992. године. Магистрале се на крајевима спајају, тако да је омогућена прерасподела топлотног конзума. Магистрале И и ИИ су хидраулички раздвојене на крајевима. Бочни огранци за прикључење подстаница перманентно су изграђивани од почетка изградње цевовода па до данас у зависности од ширења конзумног подручја.
Пројектовани капацитет изграђене мреже примара у максималном режиму рада прати капацитет извора од 197,6 МW.

Топлотно предајне станице:

На систем примара је тренутно везано 346 измењивачких подстаница (зонских и индивидуалних). Укупан инсталисани капацитет предајних станица износи 180 МW. Топлотно предајне станице - подстанице служе да изврше размену топлоте између примарног и секундарног круга. Размена топлоте се врши посредством измењивача, режим рада 115/75ºC на 90/70ºC. Пројектовани дифиренцијални притисак на улазу у подстанице износи од 6-8 бара. У задњих десетак година интезивно се врши уградња плочастих измењивача топлоте, као и замена постојећих добошастих са плочастим. Предвиђена је регулација притиска и протока у примарном кругу сваке подстанице, као и мерење количине топлоте. Такође је предвиђена и квалитативна регулација количине топлоте примарног и секундарног круга у односу на спољњу температуру.
Топлотне подстанице су распоређене према потребама планираних конзумних подручја. Разликујемо зонске и индивидуалне подстанице. Зонске подстанице снабдевају топлотном енергијом више корисника одређеног простора и одржава их наше предузеће, а индивидуалне подстанице служе углавном једном кориснику и одржава их углавном власник (фабрика, установа, већи стамбени објекти ...)
Димензије грађевинских објеката зонских подстаница су типизиране и износе око 5,5 x 5,5м. Индивидуалне подстанице су углавном лоциране у посебним просторијама објеката, или као самостални објекти. Прве подстанице су монтиране у просторијама индивидуалних и блоковских котларница.
У систему даљинског грејања Обреновца функционишу и индивидуалне компакт подстанице капацитета до 20-200 КW – популарно зване мини подстанице. Исте су директно прикључене на примарну мрежу, у зонама прогушћеног конзума где постоји вишак капацитета у примару, или у зонама где није изграђена секундарна мрежа а примар је у непосредној близини. Мини подстанице су смештене уз објекте у лименим орманима, у помоћним просторијама објеката (испод степеништа и сл..) и одржава их власник.

Мрежа секундара:

Систем секундара обухвата мреже и објекте од топлотне предајне станице па до прикључне шахте/ормарића потрошача или претоварне постанице у објектима колективног становања којих тренутно има 90. У секундарни круг се рачунају и елементи за регулацију и балансирање система секундара у подстаници: преградни и мерно регулациони вентили - граница раздвајања између секундара и топлотне подстанице. Граница раздвајања између мреже секундара (система даљинског грејања) и потрошача су преградни и регулациони вентили у прикључној шахти или прикључном ормару и регулатори протока, мерни и регулациони вентили, мерачи утрошка топлоте–калориметри у претоварним подстаницама.
Мрежа секундара је двоцевна, пројектованог температурног режима 90/70ºЦ, пројектованог полазног притиска највише 6 бара. Мрежа секудара је изграђена од предизолованих челичних и ПЕX цеви укупне дужине око 150 км. Мрежа је секционисана шахтама (одзрачне, испусне, преградне и деобне).
Идејним пројектима СДГ предвиђено је мерење потрошње сваког потрошача мерачем топлотне енергије-калориметром и регулација протока и пада притиска на прикључним местима.
Мреже секундара су пројектоване и изграђиване у зависности од ширења конзумних подручја, сукцесивно у периоду од 1983. године па до данас.
Постојеће трасе секундарне мреже вођене су углавном кроз центре блокова, у залеђу грађевинских парцела, јер је због густе изграђености по ободу блокова и густе мреже већ постојеће комуналне инфраструктуре било тешко без већих имовинско правних и финансијских проблема извести мрежу.
Систем даљинског грејања је димензионисан и изграђен на основу специфичног топлотног оптерећења потрошача и примењиван је за објекте индивидуалног и колективног становања, за зграде друштвене инфраструктуре, и за пословне објекте услужних делатности. Индустријски објекти, базени, хотели, ресторани и спортске хале, робне куће итд... су прикључивани на основу пројектованих капацитета.